Free your mind

среда, април 08, 2009

Исус за претседател!

Митрополитот наш Европски Пимен (PeeMan, wonder where the name came from), пишува неделна колумна за Дневник. Онаа од вчера зборуваше за протестот на архитектите:

Како и да е, било и да не се повтори, оти како сме тргнале, не дај Боже, крваво ќе биде на камен-темелникот зашто тогаш во нечии раце ќе има и лопати.


Браво попови, уште малку ќе може да почнете аусторс за АРМ да правите.

петок, април 03, 2009

Статуи и нервози

Значи, Економист вика:

Annoy Greece, put up more statues of Alexander


Не само тоа, ами А1 завчера на шала прашуваше дали ни требало биста од премиерот? Треба, одма до таа на александар велики. :)))

вторник, март 31, 2009

Околу тепањето и демократијата

Драги мои, како што се виде во саботата, протестот е ефективно решение за пренесување на порака. Малата студентска група кажа што имаше, Македонија слушна.

Околу плачките за тепањето, доста е.

Не е никаков проблем тоа што македонскиот студент/интелектуалец/социјален придонесувач изеде малку ќотек од своите сонародници.

Проблем е тоа што ќе се прави понатаму.

Сите админи на АрхиВостанието ги тргнаа имињата од фејсбук групата. Па зарем така ли? Пак ли анонимно ќе се буниме? Кога ќе има нареден протест? Кога ќе се соберат архитектите да дадат свој официјален осврт на тоа што им се случи? Има милион прашања, неколку точни, а премногу погрешни избори.

Сега, ова не треба да биде one time only event. Студентите, оние кои се чувствуваат млади, оние кои се чувствуваат повикани да придонесат за провејување на некои подобри ветришта во овие краеви, мора да најдат начин да се помират со оние кои ги/ве тепаа во саботата.

Тепачите се исто така неотуѓив дел од оваа држава, и горенаведените (да ги категоризираме како интелектуалци) имаат морална социјална облигација да ги едуцираат и да најдат начин да влијаат на нивното оформување и вклучување во нормален социјален тек. Начин да се објасни на нашиот помалку паметен мал брат, на нашиот комшија кој е во Вардаровите комити, на нашиот дедо кој се колне во ВМРО, дека можеби некои нешта не се така како што тие мислат. Да почнеме од протестов, но тоа тука не застанува, и не смее да застане.

Читам многу од студентите/набљудувачите се бунат за Самоил Малчески, студентскот лидер. Прво, каде беше барем еден од нив да се кандидира за претседател на ссукм? Каде е барем еден од нив сега да собере петиција за да му изгласаат недоверба? Премногу зборување, премалку акција. Многупати, оставајќи нешто да тече без да преземеме акција е еднакво на поддршка на лошата опција.

Така да, to sum up, јас сум среќен што студентите беа тепани. Камо да беа уште повеќе. Бидејќи само драстичен акт е потребен за да ги разбуди од декадниот зимски сон во кој се наоѓаат.

понеделник, март 30, 2009

Comment se sentir "fyromien"?

Во тек со првиот круг на локалните избори L'Express/Le VIF имаат чланок за изборите во Македонија. Ништо спектакуларно тука, освен убавото сиже:

Cette tragi-comédie néoantique aurait de quoi faire sourire si elle ne fragilisait pas l'un des pays les plus pauvres d'Europe ... Les Macédoniens feraient bien de lire de plus près l'histoire d'Alexandre, leur héros national, mort à 33 ans, ses rêves irréalistes de conquête brisé...


Неоантичка траги-комедија. Како убаво го погодиле.

сабота, март 28, 2009

Не сакам црква на плоштад!

Прво архитектонско востание!

Ура за студенткиот активизам!

петок, март 13, 2009

Како да најдеш богата жена

Од упатството на ВикиХау, секако со предупредување:

You might end up marrying a woman that you do not love. This is a good recipe for an unhappy life. Then again, this won't be such a big deal since you will be able to cash in on alimony payments when the marriage ends up in divorce.

недела, март 08, 2009

Дали училиштата ја убиваат креативноста

Во својот Ted Talks говор, еден од најголемите светски поддржувачи на алтернативно школство Кен Робинсон објаснува зошто смета дека традиционалниот модел на школство ја ништи креативноста и имагинацијата кај децата.


Говорот, како и сите останати Ted Talks кои сум ги гледал, е фасцинантен. Авторот остро ја напаѓа стигматизацијата на уметностите во школството. Погледнете и сами.

четврток, март 05, 2009

Нов Блесок..



Новиот број на Блесок е тука. А од таму, една песна на словенската поетеса Луција Ступица која прв пат ја сретнувам:




Волшебна

Одиш по долгиот пат меѓу сонцето и темницата,
немирен страв се вцртува во коските.
Волшебна, велиш. И се вцрвенуваш. Повеќе не проговоруваш.

Те препозна ли некој во предолгите панталони,
во одот на ранлив елен, додека сосема сам
во толпата го ловиш урокливото сеќавање?

Дали стравот се создаде од овие луѓе? Ги снема ли фетишите?
Градови, премногу проѕирни за тебе и ти за нив?
Само таа се слизна, не знаејќи, во тебе,

каде што сега го нуди млечниот пат, медната дланка,
сите мириси и имиња на ветрот, болката и страста.
А во јазикот што го зборува сè се смее.

Би сакал да се наодиш. Тоа го знаеш. Надвор ништо
не се менува: можеш да ја засвиркаш мелодијата како
порано. А мислиш на неа. Волшебна, велиш. И се вцрвенуваш.

вторник, март 03, 2009

Назад или напред


Скоро година :) Seems like I'm..

Beginning to like the silence maybe too much.



В.

вторник, април 01, 2008

Томас Малтуз и средната класа.

Интересно, во рок од недела дена, три high-profile публикации решија да пишуваат на тема која го спомнува Томас Малтуз и ги разгледува неговите идеи во рамки на сегашните случувања.

Прво, Foreign Policy пишува за тоа дали светот може да си дозволи средна класа, и како со економскиот бум во BRIC земјите се зголемува потрошувачката на природни ресурси, што неминовно доведува до глобален раст на цените.

The impact of a fast-growing middle class will soon be felt in the price of other resources. After all, members of the middle class not only consume more meat and grains, but they also buy more clothes, refrigerators, toys, medicines, and, eventually, cars and homes.


Понатаму, The Economist пишува за тоа како Кина ги предводи земјите кои влијаат на овие текови. Фактот дека Кина е увозник на половина од светскиот цемент и третина од светскиот челик, додека задржува огромна стапка на економски пораст, е главниот причинител за порастот на цените на овие ресурси.

Name almost any mineral, and mining firms and investment banks can produce charts depicting how Chinese demand has doubled or tripled since the beginning of this decade. Last year China's copper imports surged by 80%.


За крај, Wall Street Journal дава поглобална слика на влијанието на популацијата врз распределбата на ресурсите, т.е. дали г-динот. Малтуз можеби бил во право. Томас Малтуз во неговата книга Есеј на принципите на популацијата кажува дека додека искористувањето на ресурсите расте аритметички, популацијата се зголемува геометриски, предвидувајќи криза која ќе доведе до војни, гладување, своевиден ребаланс на популацијата наспрем ресурсите. Во поновата историја се нема случено такво нешто; како што вели WSJ: „Секогаш имало нови ресурси за откривање, нови технологии кои го движеле растот“. Но:

In years past, the U.S., Europe and Japan have proven adept at adjusting to resource constraints. But history is littered with examples of societies believed to have suffered Malthusian crises: the Mayans of Central America, the Anasazi of the U.S. Southwest, and the people of Easter Island.


Останува впечатокот дека годините кои следат ќе бидат навистина интересни, Европа и САД ќе се тепаат за одржување на растот, BRIC-овите ќе растат и ќе ја освојуваат Африка во потрага по нејзините богатства.

понеделник, март 31, 2008

Xkcd Стрипче

Ок, моето омилено вебстрипче е бај фар Xkcd, кој се дефинира себесеи како webcomic of romance, sarcasm, math, and language. Како математичар, многу од темите ми прават ептен ќеиф. Стрипот е издаден под Creative Commons лиценца, па еве неколку од омилените стари стрипчиња:





вторник, март 25, 2008

На патот кон НАТО...



На патот кон НАТО...

понеделник, март 24, 2008

Македонската берза и англискиот јазик

Global Politician е независен журнал за политика, економија и теконвни настани. Еден од уредниците е Сем Вакнин кој беше советник на сегашниот премиер додека беше на функција министер за Финансии. Г-динот Вакнин е еден од ретките кој пишува евалуативни критики за македонската политичка и економска состојба на англиски јазик. За жал (или среќа, зависи од точката на гледање) овие негови текстови, иако нугаторни во подолготраен рок, се она според кое странската јавност ја цени и критизира нашата економија како потенцијален бизнис партнер. Интересно е што никој од Македонската либерална интелигенција не го потегнал прашањето на непостоење на ready-made вести од државава на англиски јазик. Знам дека метаморфозис објавува нешто на англиски, а би претпоставил дека макфакс го прави истото. Сепак тоа се само чисти факти, а критики и коментари воопшто нема. Останува да видиме дали некој ќе ја пополни оваа niche празнина.

До тогаш, најновата колумна на Г-динот Ваикнин се осврнува на проблемите на Македонската Берза. Во еден од пасусите тврди:

This, exactly, is the current situation in Macedonia : impossibly high interest rates coupled with exceedingly low savings. There is basic mistrust between clients and their banks. They prefer other ways of keeping their money.

Високите рати кои ги критикува Г-динот Вакнин се условени од патот кон ЕУ кој го зацртавме, и начин на одржување на стабилна инфлација. Околу тоа не можеме многу, за наша среќа не применуваме Аргентински методи на девалуација на денарот и забрзан раст кој in the long run е навистина погубен по економијата. Проблемот кој Г-динот Вакнин го идентификува коректно е недовербата кон нашите банки, нешто што не се исправа преку ноќ.

Како други проблеми ги идентификува корупцијата, недоволната граѓанска свест за слободниот пазар, компаниските олигарси кои менаџментот не наоѓа за сходно да ги смени, и она што мене најмногу ми боде очи (и за кое што планирам да напишам поголема статија), владеењето на правото:
But legislation without an effective judicial and law enforcement systems is like a stock exchange without money. To enforce property rights in Macedonia takes ages and even then the outcome is not certain. Laws, regulations are in their embryonic stage and some of them seem to have had an abortion: they were hastily and unwisely copied verbatim from legal codices of other countries (Germany, Britain).


На крај, се истакнува конзервативноста на Македонскиот пазар, со одбивањето на нови финансиски инструменти, пред зе поради крајната неедуцираност на нашите финансиски институции и неоддржливоста на тргувањето со истите без соодветни познавања од нивно имплементирање и менаџирање на ризикот:

The typical capital market comprises state bonds and corporate stocks. In Macedonia for instance, the Securities Law actually allows for the issuance of corporate bonds and even for financial instruments such as short selling and options. But, because of the low level of general knowledge as well as the phase of development of the market, these instruments are not in place. Nobody is even willing to ask, or to do something to expand the range of tradable securities, which may be the most frightening thing. This leaves serious portfolio investors with very little flexibility and it may be the principal determinant of how these markets will develop in the mid term, and especially in the long term.


Најтопло ви препорачувам да ја разгледате целата статија, можеби и ќе научите нешто ново за Македонската Берза.

PS. Во најновиот број на Esquire има фотки од Kate Beckinsale. :)

петок, март 21, 2008

Бомби и експлодирање

Денеска, во Europe.view колумната, The Economist пишува за Македонија и глупостите кои ни се случуваат деновиве:

IF YOU have an unexploded bomb on your doorstep, do not hit it with a hammer, especially if you hear it ticking. That would seem uncontroversial, except when the unexploded bomb is Macedonia and the hammer is wielded by Greece.

вторник, март 18, 2008

Македонски списанија (1) - Kapital

Веќе некое време сум во Македонија, и меѓу редовните странски четива кои ги следам, некако почнав да пратам што се случува кај нас на old print сцената. Прво од оние нешта кои ми западнаа во очи беше Kapital. За жал, по неколку прелистани и прочитани броја, морам да признаам дека сум де факто разочаран. Kapital е чедо на Љупчо Зиков, кој едно време беше во игра како директор на МКРТВ, а сега се занивава со организирање разни конференции на теми од менаџментот, економијата, новинарството.

Списанието е претежно стандардно замислено. Има одделени секции за инвеститори и менаџери, по некое интервју и секако тема на бројот. Од време на време има и екстра прилози на однапред дефинирани теми што е по урнек на The Economist. Секција за бројки која е украдена од Time, но ајде, бројки се бројки, концептот на бројки во вертикала никој не може да го патентира, а следствено и плагијатизира.

Но за жал, целосен текст и те како се плагијазира. Во фебруари The Economist објави текст за Бил Рупрехт. Во последниот број на Kapital го имаме истиот текст, само преведен на Македонски, со наслов Човекот што љуби бројки. Без никаква референца, указ од каде е земен. Ужас. Следната страница, со наслов Случајот на Боинг, преведен збор по збор од книгата The Self-Destructive Habits of Good Companies: ...And How to Break Them. Се прашувам само, дали дури и ја купиле книгата, или ова е плагијат од извадокот од книгата кој е објавен на еден сајт-агрегат на знаење на Универзитетот на Пенсилванија. Страна 72, текстот со наслов Шефови на штикли е збор-за-збор копија на статијата од The Economist Girl power.

Трагичното го најдовме. Комичното е тоа што и кога преведуваат, крадците од Kapital подлажнуваат по малку. Во истиот број од кој ги извадов сите статии спомнати во постов, почнува некаков си фељтон насловен Првенците на Кристендом во Македонија. Овој пат за среќа има цитација, кредитиран е Стефан Бонсал од Њујорк Тајмс, 1908 година. Неговиот чланок почнува вака:

EVERY Spring when the sparks fly upward and the geese and the blackbirds wend their way north, there is sure to be warlike news from the Balkans


Преводот на Kapital изгледа вака

Секоја пролет кога сончевите зраци стануваат посилни, а птиците го пробиваат својот пат од север, со сигурност може да се очекуваат вести за војна од Македонија

NB. италикот е моја додавка


Искрено немам зборови. Не ми е јасно која мака го натерала кутриот човек кој го преведувал ова да го смени зборот Балкан со Македонија. Ќе да е овој бран на солипсистички национализам кој ни ја има зафатено нацијата деновиве.

По мало веб пребарување, се испоставува дека ова не е ништо ново. Пред некое време имало и интерни препукувања заради плагијаторство на сопствени стории што резултирало со низа откази.(Се е во ред додека ние копираме некој, но дури кога нас ке почнат да не копираат сфаќаме дека не чини).

Да ги оставиме настрана и овие проблеми. Секцијата посветена на инвеститорите е премногу млака. Податоците се стари и неусогласени, па зарем е толку тешко на денот на печатење на весникот да се ископираат 5 табели од 5 различни веб сајтови, и цената на златото која ја објавуваат да не биде од пред 4 дена, а цената на барелот сурова нафта од пред 7!?? Се приметува недостиг на квалитетни луѓе кои би коментирале, и дури кога се прават посериозни статии, преовладува доза на несигурност и незнаење на основните економски закони. Сепак, ова е светски тренд предизвикан од огромниот раст на разновидни инструменти за тргување.

Сепак што да се прави со редакција од 16 луѓе кои претендираат да работат на сериозен политичко-економски неделник. Дури и оние викенд додатоци во дневните весници имаат поголема редакција, а нивна главна задача е да ископираат интервју со Бринти Спирс.

На крај, ред и да ги пофалам за интересните и донекаде успешни приказни за домашната сцена. Новинари на капитал се добитници на четири први награди (во изминативе шест години) за Најдобра Истражувачка Сторија кои ги доделува Македонскиот институт за медиуми. Анализите на домашната сцена се често подобри од она што може да се најде и прочита кај нас, но ова не е указ за нивниот голем квалитет, туку за очајната ситуација на нашето новинарство.

Add: Имав на ум да ја спомнам и веб страницата на Kapital, која е апсолутно очајна. Како што јас успеав да сфатам, бараат некаква си регистрација/плаќање за пристап до тековниот број, до чии линкови (иако се достапни на пример со менување на адресата директно) од главната страна може да се дојде само преку страница за регистрирање. В Во склоп на ова сивило се вклучува и сајтот на порталот Тотал, кој е во склоп на групацијата Капитал. Никаква естетика, лоши фонтови, мизерна прегледност и навигациа. Ми се допадна тоа што на сајтот на Тотал ги има за спуштање оние специјални прилози кои излегле во Kapital. Но се на се, офлајн фијаското е во сосесма ист стил надополнето со апатичните веб презентации.